#76 Šta je to što nas čini ljudima, kako da se (bolje) ne slažemo, zašto nas drugi nerviraju
Blindsight - Peter Watts (knjiga), How to Disagree - Paul Graham (video), Zašto nas nerviraju drugi ljudi - Ana Brzaković (life hack)
Veliko hvala svima vama koji širite glas o ovom newsletteru!
Ako imate drage ljude koji su radoznali, najlakši način da im preporučite Preporuke za radoznale je da kliknete na dugme Refer a friend:
U ovom broju ćete moći čitati i novi fantastičan tekst naše redovne gostujuće autorice Ane Brzaković.
Ana je strateg za marketing i komunikacije, business coach i vlasnica agencije Digital Way u Beogradu. Uz sve to je autor novog podcasta BizBalans, a piše i newsletter Analogične priče.
KNJIGA
Šta je to što nas čini ljudima?
Sjećate li se serije Dexter?
Fiktivni lik Dexter Morgan je sociopata koji ne posjeduje empatiju i ne može razlikovati dobro od zla.
S vremenom je naučio kako se uklopiti u društvo i prikriti svoju pravu prirodu.
To je uspio tako što je posmatrao šta drugi ljudi rade u određenim situacijama i zatim ih oponašao.
Iako nema stvarne emocije, zna da se od njega očekuje da tješi druge kada su tužni i da se nasmije kada je u prisustvu djece.
Drugim riječima, Dexter se ponaša kao vještačka inteligencija.
Upravo jedan takav sociopata je pripovjedač u romanu Blindsight.
Dio je posade svemirskog broda čija misija je da ostvare prvi kontakt sa nepoznatom civilizacijom.
Ostali članovi posade su najsposobniji pojedinci na planeti - ljudi koji su do te mjere genetski i tehnološki modifikovani da je pitanje da li se uopšte mogu smatrati homo sapiensima.
Blindsight je teška knjiga i nije za svakoga, ali je u isto vrijeme mindblowing iskustvo.
Autor Peter Watts istražuje bitna i kompleksna pitanja:
da li možemo biti inteligentni, bez da smo svjesni?
šta je to što nas čini ljudima i kada to prestajemo biti?
trebamo li posmatrati vještačku inteligenciju (AI) kao drugačiju, ali ravnopravnu inteligentnu vrstu?
VIDEO
Kako da se (bolje) ne se slažemo?
Kad se svi slažemo, razgovor ubrzo postane dosadan.
Kad se ne slažemo, uvijek postoji šansa da se posvađamo.
To je posebno izraženo kad diskutujemo online jer ne možemo osjetiti emocije i govor tijela naših sagovornika.
Ali ako diskusija bude dobra, možemo doći do novih saznanja, a čak i do boljeg društva.
Paul Graham ima rješenje!
Radi se o investitoru, programeru, ljubitelju umjetnosti i autoru najboljih eseja na internetu.
Prije 15 godina je napisao sada već legendarni članak Kako da se ne slažemo.
Tu Graham opisuje sedam različitih nivoa neslaganja, odnosno diskutovanja.
Što je veći nivo, to će diskusija biti konstruktivnija, a vaš argument biti uvjerljiviji.
Ako vam se ne da čitati članak, onda odvojite sedam minuta i pogledajte video!
LIFE HACK
Zašto nas nerviraju drugi ljudi?
Piše Ana Brzaković
Kako to da nas neke situacije toliko trigeruju i iznerviraju, a druge ljude uopšte ne pogode? Da li i kako možemo da se nerviramo manje ili ne nerviramo uopšte?
Odgovor će vas možda iznenaditi: ono što nas iznervira kod drugih je nešto što treba da rešimo kod sebe, odnosno sami sa sobom!
To šta će da nas iznervira i „izbaci iz takta“ zavisi od toga šta su naše skrivene i često nesvesne rane, nezadovoljene potrebe i pogrešna uverenja iz detinjstva koja nismo updateovali i promenili sada kada smo odrasli. Kada nešto nismo rešili i prihvatili kod sebe, kada sebi nismo dali dozvolu da nešto uradimo, kažemo, budemo, onda to ne možemo da prihvatimo ni kod drugih – to nas nervira.
Evo primera: kad god bih otišla na ručak sa jednom prijateljicom, ona je imala nekoliko pitanja i molbi za konobara – da joj hranu pripreme na tačno određen način, da izbace preliv, a stave samo maslinovo ulje, pa je proveravala šta dolazi sa čim i takvo poručivanje hrane je trajalo dugo.
Mene je njeno ponašanje i „izvoljevanje“ pri naručivanju prilično nerviralo. Sebe smatram praktičnom i brzom jer samo kažem naziv obroka koji želim iz menija i poručivanje je završeno.
Međutim, zapitala sam se šta mi tu tačno smeta – kakve veze ima kako ko naručuje hranu i koliko vremena mu treba?
Shvatila sam da meni nikad nije bilo dozvoljeno da izvoljevam sa izborom hrane, nisam se pitala šta kako želim spremljeno. Nesvesno sam od malena naučena da ne zahtevam previše vremena i jedem ono što ima, što mi se nudi.
Kako sam odrastala, nesvesno sam vukla to uverenje – jedi šta ima i šta se nudi i nisam, sada kada mogu, sama sebi dala dozvolu da tražim nešto drugačije i menjam po svojoj meri. Zbog toga mi je smetalo kad vidim da drugi ljudi rade ono što ja ne mogu (sebi ne dozvoljavam).
Kada sam to shvatila i počela sebi da dajem dozvolu da tražim malo drugačija jela nego što su u meniju, bilo mi je mnogo lakše da prihvatim i druge koji to rade.
Kad sam „problem“ rešila sa sobom, više mi ništa nije smetalo.
Evo drugog primera: kada sam počela da se zabavljam sa jednim momkom koji je bio moja totalna suprotnost što se tiče ozbiljnosti i organizacije vremena, svaki put kada se rastajemo on bi šarmantno rekao – javi se ponekad. I otišao.
Ja sam neko ko je vrlo precizna, organizovana i odgovorna. Živim u excel tabeli i volim da tačno znam raspored kad se šta dešava, u koliko sati, gde, koliko često. Od toga „javi se ponekad“ u početku sam htela da poludim i vrištim – kako misliš ponekad? Kad tačno? Meni treba sutra u 13h, 17h i 20h i prekosutra u 15h. Ja funkcionišem po vrlo jasnim dogovorima.
Da se razumemo, javljao se on vrlo redovno i mi smo se uvek na kraju nekako dogovorili da se vidimo, kad i gde, ali u početku to uopšte nije umanjivalo moju nervozu kad čujem - „javi se ponekad“.
A onda sam to videla kao odličnu priliku i poziv da se opustim, manje planiram i više verujem životu, univerzumu... Ne moram sve da znam unapred. Kad to rešim sa sobom i kod sebe, neće mi smetati drugi, drugačije organizovani i opušteniji ljudi.
Pravo pitanje za mene bilo je – šta ja mogu da naučim od njih? Kako ja mogu da postanem opuštenija?
Svaka situacija koja nas iznervira i koja nam zasmeta toliko da u nama probudi neki negativan osećaj i iritaciju je odličan povod i poziv da tu temu rešimo sami sa sobom. Kada to uradimo, više nam takve i slične situacije neće smetati.
ZANIMLJIVOSTI
Jugomeksička muzika
U pedesetim godinama prošlog stoljeća Jugoslavija je bila nesvrstana, pa Tito nije želio uvoziti ni američke ni ruske filmove.
Međutim, rješenje je pronašao u Meksiku!
Priče o meksičkim revolucionarima su po Titovom mišljenju imale brojne paralele sa partizanskom borbom.
Ono što niko nije očekivao je da će meksički filmovi postati toliko popularni da će inspirisati jedan potpuno novi muzički žanr: YuMex!
Strah od tehnologije
AI opravdano izaziva strah kod mnogih.
Međutim, ljudi su se plašili i drugih novih tehnologija kad su se tek pojavile:
voz: postojalo je uvjerenje da žene ne trebaju putovati željeznicom jer će materica iskočiti ako se pređe brzina od 60 km/h,
podzemna željeznica: ljudi su odbijali da idu ispod zemlje jer ih je bilo strah da će tako biti “bliži đavolu”,
lift: prvi korisnici su patili od “mučnine u liftu” izazvane histeričnim strahom.
Kako spavaju životinje?
Ova infografika pokazuje navike različitih životinja dok spavaju.
Delfini spavaju samo s pola mozga, žirafe skoro uopšte ne spavaju, dok se morske vidre tokom spavanja drže za ruke.
CITAT
Ono što mi radimo samo je kap u okeanu. No bez našega rada okean bi bio siromašniji za tu kap.
MAJKA TEREZA